“ZNAM ŠTO ME ČEKA” – Vaše priče iz kuhinje


Dobio sam još jednu priču na email. Ako i vi imate zanimljivu priču ili poučnu priču koju želite podijeliti, pošaljite email ili poruku na Sašinu kuhinju, ja ću je malo urediti ako je potrebno i objaviti.

Svi lete okolo, kupuju, euforija vlada a ja se bojim! Da, bojim se jer znam što me čeka za koji dan a da bi uopće objasnila zašto je to tako, podijeliti ću dogodovštine mog prošlog Božića. Imam 53 godine i baka sam već 8 godina. Kćer ima blizance i valjda svaki put meni mora dovest tu dječurliju. Da se odmah razumjemo, volim ih kao oči u glavi ali su toliko zločesti da bi ih mogla bacit kroz prozor čim počnu sa svojim svinjarijama

Za prošli Badnjak sam imala kolače, kada bi ih uslikala i pokazala bili bi hit hitova na nekoj stranici sa sprdnjama. Odlučila sam praviti 4 vrste kolača, dvoje suhih i dvoje kremastih a nama dosta. Prvi recept mi je dala moja najbolja prijateljica, guska stara. Ja kod nje na kavi i ona izvadi kolač ma milina za gledat i jest. Tražila recept i sve sam radila kako piše ali on je užasno ispao. Zovem je na telefon i ona kaže: “jesi napravila ovo, jesi ono, jesi to, jesi tako?” – JESAM. Ali ona i dalje kao stvarno ne zna zašto mi nije ispao dobro. Ma zna samo neće reći, guska čuva recept.

Vadim biskvit za drugi kolač i neće biskvit van pa neće i neće. Zaboravila sam posipati sa brašnom pleh kada sam ga namastila. Ako tada nisam sve bacila u tri… onda neću nikad

Izgubila sam već volju ali napravim nekako još kiflice, obučem se i odem kupit u trgovinu kupiti još neke kolače. Kad sam se vraćala iz trgovine pala sam ko kruška ispred ulaznih vrata i odoše kolači posvuda. Klela sam i kunula da su izašli susjedi 5 kuća dalje

Spasila sam što se da spasit i složila kolače na tanjure a oni svi nahero stoje, plakalo mi se. Da nije smiješno bilo bi žalosno. E rekoh to je to, kakvo je takvo je, za koga je dobro je. Muž samo leži na kauču i nema on pojma o ničemu, da ne prostačim ebe se njemu za mene, kolače i što sam pala ko klada dok on bleji u taj tv

Sutradan dođe kćer i zet sa unucima, ajd barem sam meso fino ispekla i složila sve na stol da pričeka ponoć. Gledamo mi televiziju, pričamo, smijemo se kako su kolači svi neki jadni, kada najedanput počne se širiti neki smrad paljevine. Otrčimo svi u kuhinju i imali smo što viditi. Ona dva vraga mala palili one prskalice u mraku po kuhinji, po stolnjaku, sve je smrdilo. Nije mi preostalo ništa drugo nego otvoriti prozore da se izrači dok smo na polnoćki

Kada smo se vratili gladni kući, na stolu nas je dočekao mačak od susjede koji je lijepo sjedio na stolu i grickao pečenje. A majku j… svoju, najurila sam ga van i što sad? Nit imam kolače, muž obrezuje okolo meso da jedemo ono iznutra što nije mačak jeo. Ja to neću jesti kažem!

Na kraju smo jeli francusku salatu, kruh, pečena jaja i slaninu. Kao šlag na tortu kada je odlazila, moja kćer kaže da su rezervirali negdje doček Nove godine i da bi tada trebala čuvat djecu. Eto, mene je sve strah što me čeka ovaj Božić. Mislim da ću lance na noge, vatu u uši i nikome se ne javljam

Komentari