Dobio sam još jednu priču na email. Ako i vi imate zanimljivu priču koju želite podijeliti, pošaljite email ili poruku na Sašinu kuhinju, ja ću je malo urediti ako je potrebno i objaviti.
Molim vas da kao i od ostalih ne kažete moje podatke ali nešta me stvarno sekira u zadnje vreme i interesuje me dali se to još nekom dešavalo. Možda će se činiti cinično šta ću sebe opisati u dobrom svetlu, prije nego ovo sve ispričam ali moram, tako da vidite celu situaciju
Oženjen sam i oboje radimo, imamo neku osrednju platu. Ništa nam ne fali ali da imamo viška, baš i nemamo. Sve ode na decu ali kako sam rekao, stvarno nam ništa ne fali. Pomažem komšijama, ponekad uplatimo i neki dinar nekome, kada je neka pomoć potrebna, najviše preko onih telefona na TV šta budu
Nisam kleptoman, nikada nisam bio ali nekada znam ukrasti u prodavnici. To su uglavnom sitnice. Prevarim na vagi za neku siću i tako slično. Ako bi nešta platio 400 dinara, ja platim 300 i tako. Ne da se branim, kriv sam i ne treba me sažaljevati, Moj problem je nešto sasvim deseto i pomalo me toga strah, evo sada sam se naježio dok pišem a moram sa nekim to podeliti
Baš svaki put kada tako prevarim na vagi ostanem bez tačno istih para na neki način. Sećam se da mi je jednom iz džepa ispalo koliko sam ukrao u prodavnici dan pre. Pa sam na orasima jednom vagao pa dodao jos toliko i došao kući bez kobasice u toj vrednosti, “slucajno” ostavio na kasi. Pa sam platio kaznu tačno koliko sam ukrao…..da ne nabrajam i dosadujem. SVAKI PUT MI SE VRATI, BAS SVAKI.
Tek sam danas to primetio u razgovoru sa ženom, koja mi govori da sve ima ravnotežu u svemiru i da to više nikada ne uradim. Ja nisam praznoveran ali se pomalo bojim ove situacije. Dali sam platio već za sve šta sam u životu znao ukrasti? Možda je sve slučajno, stvarno se nadam da je to sve slucajnost.
