Prolazi čovjek pored duševne bolnice iz koje se čuje: ” četrnaest, četrnaest, četrnaest, četrnaest, četrnaest…”
Ne obazire se i nastavlja dalje svojim putem ali opet začuje: ” četrnaest, četrnaest, četrnaest, četrnaest, četrnaest…”
Radoznao prolaznik uvidi jednu rupicu u zidu bolnice iz koje dolazi glas. Sagne se i postavi oko na rupu da vidi što se dešava unutra. Odjednom ga kroz rupu upode prst u oko i čuje se glas:
“petnaest, petnaest, petnaest, petnaest, petnaest….”
