Dobio sam još jednu priču na email. Ako i vi imate zanimljivu priču ili poučnu priču koju želite podijeliti, pošaljite email ili poruku na Sašinu kuhinju, ja ću je malo urediti ako je potrebno i objaviti.
Upoznala sam dečka koji je bio onaj pravi. Jedina razlika između nas je što sam ja vegetarijanka, međutim to nam nije smetalo. Taman se bližila Nova godina, pa sam odlučila pozvati njegove roditelje kod nas da se svi dobro upoznamo
Bila sam uzbuđena, cijeli dan sam pomagala majci u pripremi večere, jer dolazi moj dragi i njegovi roditelji. Mog tatu to nije pogodilo kao mene i mamu, samo je ležao i gledao televiziju, kao da za par sati ne dolaze gosti
Kada su gosti došli, svi smo se pozdravili i ubrzo je nastala baš opuštena i šaljiva atmosfera. Bila je to jedna od savršenih večeri, sve dok nije mama iznijela jelo za stol. Roditelji od mog dečka su se naglo uozbiljili i nekoliko sekundi gledali u stol kao hipnotizirani. Nastala je tišina i stvarno nisam znala što se događa. Odjednom su nas pogledali i počeli pričati kao da je sve u redu, kao da se ništa nije dogodilo, pa sam predpostavila da sam si umislila.
Na stolu je bilo stvarno raznih jela, krem juha od graška, patlidžana, carpaccio od tikvica, falafel, naravno kus kus, ma bilo je tu svega i to za 10 ljudi. Moja mama je rekla gostima da si uzimaju hranu ali otac od mog dečka je inzistirao da si mi uzmemo prvi. Tada je mama rekla “ma ne dolazi u obzir, vi ste gosti, samo se poslužite”.
Moj dečko i njegovi roditelji su konačno počeli uzimati jelo. Tada je moja mama povikala: “Ma nemojte se sramiti samo uzmite, kome smo mi kuhale!?” Uzeli su si od svega pomalo dok nisu napunili tanjur. Večer je prolazila, svi smo jeli, a ja sam uživala u finoj hrani ponosna kako je sve ispalo kako treba. Još malo i Nova godina pomislila sam. Najedanput se začuo specifični zvuk! Pa opet! I OPET! I OPET! Netko je nekontrolirano ispuštao vjetrove. Pravili smo se svi kao da nismo čuli ali to je bilo tako često da nismo mogli zanemariti da netko za stolom užasno prdi sa oproštenjem na izrazu.
Tada se otac od mog dragog dignuo i rekao da ide u toalet, a dok je odlazio, svakim korakom bi se čuo taj ružni zvuk. Svi smo se nekako kiselo nasmijali. Kada se vratio natrag, sjeo je i otpio gutljaj pića pa rekao: “Nemojte se ljutiti molim vas ali ja stvarno ne znam što mi je bilo ali sigurno je od hrane” Njegova žena ga je tada lupila nogom i prekorila strogo pogledom. Kako to mislite od hrane? – upitala je moja mama. Pa ja stvarno ne znam što sam to jeo, možda od pljeskavica i vjerojatno mi začin nije odgovarao, previše sam toga pojeo. – nastavio je otac od mog dečka.
Konstatirali smo da moj dragi nije rekao rekao svojim roditeljima da smo mi vegetarijanci. Večer je dalje išla super zabavno, shvatili smo da smo ipak pogriješili i da toliko dugo konzumiramo našu prehranu da nam je njen izgled postao tako uobičajen i “pod normalno”, da nismo razmišljali uopće da se netko drugi hrani drugačije. Poslije mi je dečko ispričao događaj kada su se vratili kući pred jutro. Naime, njegov tata čim je ušao u kuću, otvorio duboko zamrzavnje, izvadio 4 krmenadla i rekao ženi: “SPREMAJ MI TO!” Kada ga je upitala hoće li salatu kao prilog, rekao je NE! – pa su se svi tome nasmijali
